Gol Marka Pantelića protiv Zvezde, za prvi trofej u istoriji Smedereva. Tadašnja ekipa Sartida, odnosno današnje Smederevo 1924, tog 29. maja 2003. godine, napravila je istorijski uspeh i u Smederevo donela prvi trofej u istoriji tog grada.

Utakmica koja je odigrana 29. maja 2003. godine na stadionu Partizana, bila je svakako jedno od najlošijih finala Kupa od kada pomenuto takmičenje postoji na ovim prostorima. Bleda utakmica na kojoj šansi gotovo da i nije bilo. Pre meča imena u sastavu Sartida bili su igrači poput Žilića, Mirosavljevića, Bogdanovića, Pantelića i Mudrinića. Za ekipu Zvezde su tada igrali Basta, Vidić, Bošković i Pjanović, strašna imena.

Posle devedest minuta prilično nezanimljive igre nije bilo golova. Najbolje šanse imali su Branko Bošković, koji je sa oko šesnaest metara šutirao snažno preko gola. Na drugoj strani najbolju šansu imao je Mladenović, čiji je šut iz prekida odbranio golman Sartida Žilić. Pod pritiskom imperativa pobede koja bi im spasla sezonu, tada aktuelni osvajač Kupa igrao je prilično nemaštovito.

Sa druge strane, Sartid nije ozbiljnije pripretio golu crveno-belih. Sa te utakmice oni zagriženi ljubitelji fudbala možda i najviše pamte jedan komičan detalj. Član dežurne lekarske ekipe, prilikom ukazivanja pomoći jednom od fudbalera Crvene zvezde, zastao je kraj aut linije i javio se na mobilni telefon.

U ekipi Sartida u 74. minutu mladi Marko Pantelić zamenio je Kocića. Ispostavilo se da je to presudan momenat meča. Jedini gol, ujedno i zlatni, postigao je upravo Marko Pantelić u 110. minutu posle gužve i odličnog šuta sa ivice šesnaesterca. Lopta je pogodila prečku i odbila se iza linije zvezdinog gola na iznenađenje golmana Ranđelovića i svih na stadionu.

Sartid je po prvi put u istoriji osvojio trofej. 12.000, uglavnom Zvezdinih navijača bodrilo je crveno-bele od početka utakmice. Kako je vreme odmicalo, skandiralo se “Marš iz Zvezde”, “File odlazi”, “Jedan je Slavoljub Muslin”. Nakon “zlatnog gola” Pantelića, čulo se i “Uprava napolje”. Sav kontigent baklji, koje su bile planirane za proslavu, bačene su na teren. Polomljeno je i dosta stolica, razbijeno je i staklo na trofejnoj sali FK Partizan.

Milenko Kiković, trener Sartida izjavio je posle meča: “Ulog je bio veliki, nijedna od ekipa nije želela previše da rizikuje. Da je pobedila Zvezda, ne bi bilo nezasluženo. Ipak, kada se sve uzme u obzir, mislim da smo zasluženo osvojili trofej. Ovo je istorijski uspeh za Sartid i Smederevo. Možda smo imali i malo sreće, ali sreću treba i zaslužiti.“

Zoran Filipović, trener Crvene Zvezde, bio je vidno neraspoložen: “Zvezda je bila bliža tom golu, imali smo par šansi, nismo ih iskoristili, dok je sa druge strane iskusni Sartid, kako je vreme odmicalo bivao sve sigurniji, dok su moji igrači postajali sve nervozniji. Ovaj nas je poraz mnogo pogodio, žao mi je zbog institucije kao što je Crvena Zvezda, koja je navikla na trofeje. Zaslužujem kritike, ali najbolje znam šta posedujem i sa kime radim. Mogu da garantujem da će Zvezda sa ovim mladim igračima, koji su igrali pod pritiskom, sledeće godine osvajati trofeje.“

Interesantno je da je u trenutku kada je Sartid došao do pobede, dvanaest godina ranije Tulio Laneze svirao početak finala u Bariju u kome se Zvezda popela na krov Evrope.

Podsetite se gola kojim je Marko Pantelić odneo prvi pehar u Smederevo: Gol Marka Pantelića protiv Zvezde.